Стакло је настало у Месопотамији између 25. и 23. века пре нове ере, али његова широка употреба је почела тек после 16. века пре нове ере. Брзи развој египатске индустрије стакла догодио се око 1500. године пре нове ере. У 1. веку пре нове ере, нова технологија, дување стакла, појавила се на територији данашње Сирије. Око 50. пре Христа дување стакла се појавило у римској Сирији и Палестини. Ова метода је била погоднија, значајно је смањила трошкове и драматично побољшала ефикасност производње. Једном развијени, стаклени производи се тренутно трансформишу из-луксузних предмета врхунског квалитета у практичне предмете за домаћинство.
У 10. веку Венеција је постала трговачки центар, а основана је и индустрија стакла. Године 1291. венецијански владари су одлучили да преместе све стакларске радионице и занатлије веште у изради стакла на Мурано, мало острво у Медитерану под венецијанском јурисдикцијом. Почетком 14. века, Млечани су полеђину стакла премазали лименом фолијом и живом, стварајући високо рефлектујућа огледала. Стаклено посуђе се у Кини појавило релативно касно; право стакло се први пут појавило у касном пролећном и јесењем периоду и раном периоду зараћених држава. Са мисијом Зханг Киан-а у западним регионима током династије Хан и отварањем Пута свиле, технологија дувања стакла је претрпела иновације и развој, што је довело до велике популарности глобалне индустрије производње стакла.
У Музеју града Тајјуан налази се стакло са стабљиком из династије Северне Ки. Не-недеструктивна анализа коришћењем савремене технологије показала је да је ово стакло типично стакло сасанидског типа -, пружајући нове доказе да је сасанидско стакло ушло у моју земљу Путем свиле. Седамдесетих година прошлог века, истраживачки тим у Источној Немачкој развио је стакло које је могло да издржи изузетно велике ударе. Осамдесетих година прошлог века, црвено, бело и црно карирано стакло марке „Схангхаи“ у Мондријан-стилу често се виђало током празника и посета рођацима.
